Teorija emotivne vezanosti u praksi : emotivno fokusirana terapija (EFT) za pojedince, parove i porodice

Šta je emotivno fokusirana terapija (EFT) i koji je njen cilj? Da li su emocije ključni regulator odnosa među ljudima? Kako identifikovati glavni problem u vezi ili u porodici i poboljšati komunikaciju? Kako obnoviti porodične veze u emotivno fokusiranoj porodičnoj terapiji? Kako da otkrijete svoje emotivne potrebe i preoblikujete svoje ponašanje? Kako EFT psihoterapeut pristupa promeni osećanja i uspostavlja zdravu vezu između osećanja i potreba?

Emotivno fokusirana terapija (EFT) je psihoterapijski modalitet koji je pre dvadesetak godina osmislila i razvila Suzan M. Džonson, klinički psiholog i autorka ove knjige. EFT polazi od ideje da postoji veza između ljudskih osećaja i potreba, sprovodi se korak po korak, i smatra se visokoefikasnom terapijom koja povezuje emocije i zdravlje, pomaže pojedincu da se izbori sa svojim neprijatnim emocijama umesto da ih potiskuje ili izbegava, nijedan problem ne smatra prevelikim, a rezultati ove terapije se pokazuju veoma brzo i vrlo često su trajni. Autorka je osmislila individualnu emotivno fokusiranu terapiju (EFIT), EFT za parove, za porodice (EFFT) i interpersonalnu psihoterapiju (IPT).

– Svetu su više nego ikada potrebni dobri terapeuti. Njima je, opet, potrebno jasno posmatranje ljudskih bića, mapa njihovih muka i jasan pravac koji će voditi klijente do celovitosti i zdravlja. Kada smo zdravi i bezbedni, kad osećamo samopouzdanje i jasnoću, tada možemo pomoći i svojim klijentima da dođu do iste tačke – piše u uvodu knjige autorka Suzan M. Džonson, koja EFT smatra mostom između jakog mentalnog i fizičkog zdravlja

EFT: PSIHOTERAPIJA VOĐENA EMOTIVNOM VEZANOŠĆU

• Na koje načine se vezujemo za druge i kako se ovi stilovi mogu menjati?
• EFT – sistemska terapija sa integrisanom teorijom o emotivnoj vezanosti
• Na koji način se postiže psihoterapijska promena u EFT?
• Sigurna emotivna vezanost i mentalno zdravlje.

Kod nauke o emotivnoj vezanosti radi se o biologiji, ali i o zdravom razumu – o onome što nam je naša najdublja intuicija oduvek govorila. Tu se radi o onome što nas čini ljudskim bićima – o našim odnosima. Pozitivan osećaj povezanosti sa drugima jeste najbolji i možda jedini izvodljivi način da se pomogne ljudskom biću da pronađe mesto koje će zvati „sigurnim i zdravim.
Suzan M. Džonson