Vetrenjače na jezik – dnevnik prevođenja Don Kihota

Vodenice su mlinovi na pogonsku snagu vodenog toka. Vetrenjače – mlinovi koje tera vetar. Ali, ovde nije reč o tome da se melju reči u bujicama, nego da u jeziku vidimo pogon maštoglavog mlina zvanog delo. Don Kihote koji voli da govori, baš kao i Sančo, njegov štitonoša, sukobljava se sa vetrenjačama. To je jedna od njegovih najpoznatijih bitaka, i najzaludnijih, i najtragikomičnijih. Da li se tako, možda, i prevodilac, suočen sa delom, neprestano, uzaludno i tragikomično, donekle kihotovski sukobljava sa tom vetrenjačom na jezik? Ako je tako, onda i on sam postaje stvaralačka vetrenjača na jezik, pa prevođenje i samo biva pisanje koje uspeva u nemogućnom: prevodi neprevodivo, ponavlja neponovljivo. O tome nam divno, uverljivo i zavodljivo svedoči ovaj nezaboravni dnevnik Aleksandre Mančić, sa zapisima, učenim, inventivnim i životnim, nastalim dok je, razigrana, prevodila Servantesovo delo. Čitaćete ga sa korišću i u slasti.