Volja za moć : Pokušaj preocenjivanja svih vrednosti

„Volja za moć“ je najznačajnije delo Fridriha Ničea, to je njegova kruna karijere. Ujedno to je i njegovo najkontroverznije delo. Retke su knjige koje podižu toliku buru kao što je to učinila „Volja za moć“. U ovoj knjizi Niče je podvrgao kritici čitavu istoriju ljudskog roda, sve njegove ideale, ubeđenja i verovanja. Ova knjiga je jedno od najznačajnijih filosofskih dela ikada napisanih. Osamnaesti vek se završio Francuskom revolucijom, pobunom protiv crkve i staleža i idejom o jednakosti ljudi. Devetnaesti vek bio je reakcija na osamnaesti i završio se Ničeovom smrti. „Bog je mrtav“ bila je Ničeova konstantacija. Evropa je Francuskom revolucijom ubila Boga i sve dotadašnje vrednosti. I šta ćemo sad? pitao se Niče. Treba biti nihilista, ni u šta neverovati i sve podvrgnuti kritici glasio je odgovor. Osnovna Ničeova misao je da ljudi nisu jednaki, da ih nijedna religija, ideologija i društveno uređenje ne mogu izjednačiti kada ih Bog nije stvorio jednakima. Treba stvoriti natčoveka pisao je Niče, jer samo natčovek može opravdati ljudsku istoriju. Dvadeseti vek je počeo Ničeovom smrću i u tom veku je volja za moći bila izražena više nego i u jednom prošlom. Danas u dvedeset prvom veku više nego ikada pre aktuelna su pitanja o smislu ljudskog postojanja i čovekovim ciljevima i vrednostima. Možda ovo Ničeovo delo pomogne u razumevanju čoveka, ljudske istorije i današnjeg vremena.