Zaustavno vreme

Autor svoje novo delo ukratko opisuje kao „roman o strahotama fudbala i divoti ratovanja“.

„...U stilu privatnog detektiva iz bogartovske ere, Aleksa vadi iz unutrašnjeg džepa sakoa maleni, meko ukoričeni notes u koji beleži svoja visoko stručna i visoko lična zapažanja, kao i uputstva za poboljšanje igre nerazumljivo raspoloženog FK „Jedinstva".

„Nismo otvorili utakmicu po planu", mrmljajući sebi u bradu kako bi što manje pomišljao na prisilno Trkijevo prisustvo, tumači tajne koje od trenerstva čine nešto više od zanata sa diplomom neke od večernjih škola za telesnu kulturu. „A nismo je ni zatvorili. Lopta samo zviždi pored našeg gola. Moramo brzo da se prestrojimo u "konkord" formaciju."

Širokim potezima crta izlomljene linije u izlomljenim pravcima; olovka škripavo kruži po izbrazdanom papiru - kao da uklesava svete simbole u stiropor.

„Znači", obraća se svim još neizabranim, budućim svecima, „pravimo romb na sredini. Pa se on transformiše u trouglove na bokovima i tako strelovito stižemo u njihov peterac i oslobađamo prut-liniju za direktni šut." Podiže glavu da overi da li ga novi sveci razumeju bolje od starih i mrzovoljnih anđela.

„Može "špicara", ali mora da ima malo efea. "Puna" je zahvalan udarac, ali samo ako legne kako treba."