Oprosti mi, Rouz Gould

Majke nikada ne zaboravljaju. Ćerke nikada ne praštaju.
Prvih osamnaest godina života, Rouz Gould Vots je verovala da je ozbiljno bolesna. Bila je alergična na sve i svašta, koristila kolica jer je bila previše slaba da hoda i praktično živela u bolnici. Komšije su pomagale koliko su mogle, skupljale pomoć i nudile rame za plakanje, ali bez obzira na to koliko lekara posetila ili analiza uradila, niko nije mogao da ustanovi šta nije u redu sa njom.
Ispostavilo se, na kraju, da je njena mama, Peti Vots, samo bila stvarno dobar lažov.

Nakon što je odležala pet godina u zatvoru, Peti je najzad slobodna, ali nema gde da ode, i zato moli ćerku da je primi. Čitava zajednica šokirana je kada Rouz Gould pristane. Peti tvrdi da želi da ostavi sve za sobom i pomiri se sa ćerkom koja je svedočila protiv nje. Ali Rouz Gould poznaje svoju majku. Peti Vots nikome ne ostaje dužna. Na Petinu nesreću, Rouz Gould više nije njena draga nemoćna devojčica…

I čekala je toliko dugo da joj se majka vrati kući.