Agentska okruženja

Agentska paradigma predstavlja prirodan i dosledan pristup implementaciji distribuiranih sistema. Uz pomoć agenata moguće je u potpunosti realizovati koncept distribuiranih softverskih komponenti, koje će, osim rešenja zadatka na distribuiranom nivou, pružiti i određenu količinu autonomnosti i inteligencije da bi se zadati cilj ostvario. Da bi agent na takav način rešavao probleme, potrebno je da bude u stanju da komunicira kako sa drugim agentima tako i sa drugim sistemima. Osim toga, ponekad je potrebno da agent bude u stanju da izvršenje zadatka nastavi na drugom računaru. Ovaj koncept se zove mobilnost agenta. Prilikom rešavanja problema ponekad je potrebno da agent koristi ili određene složene algoritme ili određene resurse. Da bi se to obezbedilo, potrebno je obezbediti odgovarajuće servise koji pružaju ovakve vrste usluga agentima.

Agentsko okruženje predstavlja programsko okruženje koje upravlja životnim tokom agenata i obezbeđuje mu sve navedene mehanizme za realizaciju zadatka (komunikacija, mobilnost, servisi). Osim navedenih mehanizama, potrebno je obezbediti mogućnost pretrage raspoloživih agenata i servisa koji postoje u agentskom okruženju. Ovaj mehanizam se zove direktorijum agenata i servisa i služi kako korisnicima, tako i drugim agentima da pretražuju agente i servise koji postoje u agentskom okruženju.

Ova monografija obrađuje sve elemente agentskog okruženja koje je potrebno realizovati (upravljanje životnim ciklusom, komunikacija, mobilnost, đirektorijumi agenata i servisa). Takođe, ona prikazuje FTPA specifikaciju koja predstavlja skup specifikacija koje omogućuju saradnju između heterogenih agentskih okruženja. Dat je pregled Java EE tehnologija koje su potrebne za realizaciju agentskog okruženja i opisan način upotrebe tih tehnologija prilikom realizacije. Centralni deo monografije predstavlja model agentskog okruženja baziran na tehnologiji distribuiranih komponenti, koji podržava FIPA specifikaciju i sledeće koncepte: razmenu pomka, mobilnost agenata, sigumosne mehanizme i direktorijume agenata i servisa. Podržan je sistem plug-in-ova za sve bitne komponente agentskog okruženja (menadžere). Ključne komponente agentskog okruženja su identifikovane i realizovane kao posebne softverske komponente - menadžeri. Koncept plug-in-ova omogućuje proširivost agentskog okmženja tako što se pojedini elementi okmženja prave kao komponente koje se mogu uključivati u sistem, a po potrebi i menjati drugim komponentama. Agentski centar, kao centralna komponenta ovog okmženja, prenosi svoju funkcionalnost na šest specijalizovanih menadžera: AgentManager, ConnectionManager, TaskManager, MessageManager, ServiceManager i SecurityManager. Upravljanje agentima i podrška mobilnosti agenata je realizovano kroz AgentManager komponentu. Ova komponenta se takođe koristi i kao direktorijum agenata. ConnectionManager komponenta se bavi povezivanjem agentskih centara. Ona omogućuje da se agentska okruženja tako organizuju da kreiraju mreže okruženja gde programer ne mora da poznaje topologiju računarske mreže ili konkretne mrežne adrese računara. TaskManager komponenta upravlja zadacima i realizuje mehanizam obaveštavanja o rezultatu izvršenja zadatka. Klijentske aplikacije i drugi agenti moraju biti obavešteni o rezultatu izvršenja zadatka, a ova komponenta to realizuje upotrebom listener-a. Listeneri-i su standardne Java klase koje se koriste za obaveštavanje. Razmena poruka je realizovana upotrebom MessageManager komponente. Ova komponenta je specijalizovana za razmenu KQML poruka. ServiceManager komponenta reqlizuje direktorijum servisa. Bezbednosni mehanizmi su realizovani SecurityManager komponentom. Ova komponenta obczbeđuje kriptovanje, dekriptovanje, digitalno potpisivanje, validaciju, kao i zaštitu pristupa resursima računara na kojem radi agentsko okruženje.

Primena prikazanog agentskog okruženja ilustrovana je na bibliotečkom informacionom sistemu BISIS, gde su implementirani centralni katalog bibliotečke mreže, podsistem za ocenu kvaliteta zapisa i sistem za inteligcntnu raspodelu opterećenja. Centralni katalog bibliotečke mreže koristi agente da pretraži bibliotečku mrežu, sakuplja rezultate i prikazuje ih kao jedan. Podsistem za ocenu kvaliteta zapisa koristi agente da pronađe sve pojave jednog zapisa na bibliotečkoj mreži i da oceni njihov kvalitet. Podsistem za intcligentnu raspodelu optcrećenja demonstrira pretragu za prvim zapisom koji zadovoljava odredene uslove.