Aleksandra Velika – Alexandra Megalas

Nastavi da gledaš pravo... i videćeš da nisi imao čega da se plašiš. Svaki život ima kraj... Tokom cele istorije činimo iste greške ... To je istina o nama. Gledaj i znaćeš šta je istina... Smisao je najteže sačuvati ali bez snage naše žrtve i on će nestati. I vidim vojsku Oca i Sina kako na konjima, divljim kasom tutnji pored mene i juriša kao zver na divlje bezbožne ljude ne priznajući im da su i oni očevi i sinovi... i da poznaju istu ljubav kao mi... I ponovo tonem u mrak nepostojanja... i moja poslednja misao je pitanje da li je moja besmrtna božanska duša... deo slagalice velikog besmisla slike prolaznosti... ili je istina da se otkrovenje smisla... postiže učenjem bola kroz zakon prolaznosti... I sada kada nemam više ništa... i znam da tamo kuda idem ne mogu poneti ništa... shvatam da imam samo ovu moju priču... sastavljenu od reči koje su počele da gube značenje... i postaju glasovi... nemi krici... I mrak se ruši na mene...