Gola pionirka

Roman o Mariji Muhinoj, strasnom sovjetskom borcu, sovjetskoj Jovanki Orleanki, koja beži na front da bi osvetila smrt svog druga Aljoše. Pošto general Zukov strelja svakog trećeg borca izbeglog iz neprijateljskog obruča i Marija čudom biva spasena od pravedne ruke znamenitog vojskovođe, ona otkriva sposobnost da u snu leti potpuno gola, i to bez krila i propelera. Svake noći, po naređenju generala Žukova, na lenjingradskom nebu traga za neprijateljskim „crnim zmajem“. Na javi ona postaje popularna „pukovska žena“. Dok je svake noći siluju na tvrdom krevetu vlažne zemunice poznati i nepoznati oficiri, ona skromno i bez suvišne buke trpi stalno seksulano nasilje smatrajući to svojom dužnošću prema Otadžbini. U poslednjem letu Marija Muhina spasava živote svojih saboraca koji probijaju blokadu Lenjingrada i konačno se uznosi na nebo.

Junaci Kononova dolaze na sastanak sa prljavom i raščupanom Muhom pre nego što odu na sastanak sa Smrću i to njihovim preživljavanjima (a i našem doživaljaju) pridaje neponovljivu nijansu. U ljubavnom aktu čovek se ne otkriva kao ljubavnik, nego kao čovek; čovek se otkriva pre nego što će umreti; ruska žena, kao što je poznato, više „žali“ nego što „daje“; Muha žali svoje prolazne ljubavnike, povremeno odvratne, žali ih u oba smisla te reči, – to je eksperiment koji je pisac izveo sa laboratorijskom preciznošću i koji sadrži dozu surovosti: tako se eksperimentiše sa miševima. Razume se, Kononov nije samo surov, već i sentimentalan; surova sentimentalnost izvanredne proze koja dotiče osnovne arhetipe pretvara roman Gola pionirka u književni događaj prvog reda, što će on, uprkos okasnelom štampanju, sigurno i postati.
Iz predgovora V. Toporova