Jošte čekam taj reč da mi rekne : priče iz Zaplanja

Iz zapletenog koloritnog jezičkog blaga južnosrbijanskog govora, izmozaika geografske kvadrature sa zaplanjskim kotama i čvrste sprege rečii emocija, autorka Negoslava Stanojević raspliće mnoge teme izsvakidašnjice i vremena prošlog. Njihovo izvorište su kazivanja običnogsveta, ne manje vrednog od ovog bliskog nam razmahanog i grlatog"fensi", koja autentično i smelo grade hroniku ljudi i vremena takokarakterističnih osobina, navika i razmišljanja. Iskreno i sugestivnopričanje daje dragocen uvid u život kako "s juga",tako i bez "juga".

Večita generacijska, rodna i prostorna diskrepancija/raskorak,nezaobilazna je tema u kratkim ispovestima koje se slažu u tkaniceraznorodnih motiva. Svet prigušene duše, nekog iskonskog morala ipatnje, teži da se oslobodi i iskaže, ma i pri kraju života, i onda kadje već uveliko "sprema" za "onija svet" spremna; iako je obuća za daljeseobe istrošena i pohabana, želja za slobodnim kretanjem opstaje ukazivanju koje je lek za žensko trpljenje i gutanje, ćutanje iobespravljenost; suze i udarci nisu dotukli zdrav duh i podršku boljimporodičnim odnosima, kritikujući ropsko "rasplitanje magle" da sesvakome udovolji, podstičući inventivnost, radinost, borbenost iindividualnost kao mere ljudskog dostojanstva i smisla opstanka.