Košnica

Kao i neka druga Selina dela, i Košnica je najpre objavljena u Argentini zato što je Frankova vlada, povezana s Rimokatoličkom crkvom, njegove knjige zabranila zbog nemoralnosti sadržaja. Neobične hronologije i s velikim brojem likova (više od trista), to delo na inovativan način govori o posleratnom Madridu. Košnica je Selin prvi roman koji prihvata onu struju španske književne tradicije ukorenjenu u Lopeovoj Fuente ovehuni, čija je glavna odlika kolektivni junak. Reč je o veoma ambicioznom delu, čiji je naslov samo drugo ime za Madrid iz vremena neposredno nakon Građanskog rata, dok je još trajao Drugi svetski rat. Košnica je galerija likova najrazličitijih tipova, poreklom iz raznih društvenih slojeva, koji su svi, međutim, jadnici, poniženi i uvređeni, predani svojim sitnim poslovima, prljavim spletkama, prosjačenju, zelenašenju, ophrvani svim mogućim nesrećama i nevoljama, ali takav život prihvataju sa potpunom prirodnošću. Kako bi sve to uspeo da obuhvati na tristotinak stranica, autor ispisuje odvojene, kratke, i na prvi pogled nepovezane odlomke. U Košnici dolazi do izražaja osobiti Selin stil – sarkastični, često groteskni oblik realizma. Na njegov stil je uticao španski realizam, posebno Migel de Servantes i Benito Peres Galdos, kao i savremeni autori poput Džojsa i Sartra. Ovo delo je učvrstilo Selin ugled kod kritike i publike.