Ljubav u kasabi i druge višegradske priče

U višegradskim pripovetkama, jednako kao i u esejima i pričama o detinjstvu u kasabi, Andrić je u izvesnom smislu tematizovao sopstvena životna iskustva, uvodeći ih na jedno šire umetničko polje. Sve ono što su bili njegovi intimni doživljaji odrastanja, njegova sećanja na rano detinjstvo, na krajolik i atmosferu višegradske kasabe, na pojedine živopisne ličnosti koje su utisnule trag u povesti grada, na legende i predanja koje je kao dete zaneseno slušao, pisac je preoblikovao po meri umetničkog teksta, univerzalizujući priču o zavičaju. Sagledane u nizu, te proze kao da spontano formiraju jednu celovitu, živopisnu, polivalentnu sliku varoši i odrastanja u njoj. Rano piščevo životno iskustvo, znanja koja je kroz usmena kazivanja sticao ili ih usvajao kroz lektiru, upamćene slike i nataložena osećanja – sve je to bila ona riznica sirove građe iz koje je pisac zahvatao i u književnosti ostavio fiksiranu umetničku predstavu o složenim vremenima u istoriji Bosne i o prostoru na kojem su se vekovima suprotstavljali, sudarali i koegzistirali različiti kulturni modeli.