Nikad, nikad, nikad

„Imam 35 godina. Ne želim decu.“ Oduvek je znala da ne želi decu. Živela je sa Filipom 8 godina i dogovorili su se da neće imati dece - sve do sada. Kada njena najbolja prijateljica postane majka, nešto se menja: roditeljska osećanja iznenada se prelivaju na njenog dečka - i sada su dva životna plana odjednom dijametralno suprotna. Takođe, njena majka ne prestaje da je gnjavi pitanjem kad će dobiti unuke, svakodnevni život postaje joj ispunjen pričama o deci, a njeni prijatelji nemaju vremena usled obaveza koje im ona zadaju. I pored svega toga, ona čvrsto ostaje pri svojoj odluci. Lin Stremsborg je veoma dobra u hvatanju osećanja koja prate glavnu junakinju svaki dan. „Kada ćeš konačno biti spremna?“, „Ko bi trebalo da se stara o tebi u starosti?“, „Oni koji nemaju dece sebični su prema društvu“ - ovakve diskusije ne vode nikuda jer oni koji joj postavljaju ta pitanje ne žele ni da čuju odgovore. „Nikad nikad nikad” je roman o tome zašto biramo da imamo decu i zašto biramo da nemamo decu. To je priča o izboru nečeg drugog od onoga što se od nas očekuje, dok istovremeno želimo da vodimo normalan život. Govori o tome da ne morate da odobravate životne planove drugih, ali da bi bilo lepo da ih prihvatite ili bar pokušate da ih razumete.