Smrt u Erdabovu (Dela 2)

Kriminalistički zaplet povezan je sa istorijom stare srpske porodice Vranojević, a radnja je smeštena na tromeđi Slavonije, Srema i Bačke.

U složeni splet događaja uvodi nas istražni sudija koji nam, iznoseći činjenice, istovremeno razvija i priču u priči – čitanje rukopisa nastradalog Uroša Vranojevića. Povod za čitanje je rasvetljavanje tajanstvene smrti autora rukopisa, u kom nam se otvara i treća priča – čitanje knjige Moj život, rođaka i imenjaka Uroša Vranojevića (akademika u kom prepoznajemo svetski poznatog srpskog naučnika Milutina Milankovića, rođenog u Dalju, kome je ovaj roman i posvećen).

Ovde je Ocić prvi put upotrebio kovanicu Erdabovo, koja kao mitsko mesto postaje prepoznatljiva vremensko-prostorna okosnica mnogih njegovih romanesknih tema.

Povodom ovog romana Nikola Milošević je zapisao: „Ocić je pravi majstor umetničke motivacije i individualizacije... Sa ovim romanom visokih umetničkih dometa, ovaj pisac definitivno se osvedočio kao izuzetna i samosvojna pojava u novijoj srpskoj prozi.“, a Sreto Batranović: „...na ovom prostoru još od Janusa Panoniusa, Zaharija Orfelina i Jakova Ignjatovića nemamo interesantnije pero koje je progovorilo o ljudima i njihovim sudbinama u ovom podunavskom podneblju.“