Sudnji dan

Likovi romana marširaju pred našim očima poput likova iz Danteovih litija, a od autora kao da traže ne samo da ih ponovo oživi na svojim stranicama, već i da im sudi. Međutim, roman koji nam je Sata ostavio nije nikakvo moralno suđenje - radi se o sudu, odnosno suđenju pisca, zadovoljnog što je u sopstvenom pripovedanju (uprkos njegovoj duboko pesimističkoj osnovi) pronašao način da ih spasi od zaborava, da se oprosti od njih, možda punih mana, ali upravo zbog toga dragih i bliskih masti i srcu čitalaca, kaLikovi romana marširaju pred našim očima poput likova iz Danteovih litija, a od autora kao da traže ne samo da ih ponovo oživi na svojim stranicama, već i da im sudi. Međutim, roman koji nam je Sata ostavio nije nikakvo moralno suđenje - radi se o sudu, odnosno suđenju pisca, zadovoljnog što je u sopstvenom pripovedanju (uprkos njegovoj duboko pesimističkoj osnovi) pronašao način da ih spasi od zaborava, da se oprosti od njih, možda punih mana, ali upravo zbog toga dragih i bliskih masti i srcu čitalaca,