Vulvaši

Artikulisanje pornografskog senzibiliteta kao svojevrsnog pripovedačkog modela i koncepta jeste jedna od stvari po kojoj se priče iz knjige Vulvasi i danas lako prepoznaju i tako drastično razlikuju od ostalih dela iz devedesetih, ali i iz prve dekade ovog veka. Misionarska žestina i gotovo opipljiva strast, s kojom je Zoran Ćirić, književni posvećenik i borac, uvodio u srpsku literaturu sadržaje koji su "tradicionalno subverzivni" još je devedesetih godina prošlog veka najavljivala današnji, najnoviji, "erotski trend" u svetskoj literaturi.

«U svom doslovnom viđenju neprikrivenog očaja sveta devedesetih, na pozornici Nišvila i njegove subkulture, Ćirićev prozni prostor se otkriva u obilju naturalističkih elemenata, u stalnoj redukciji na priču samu, uz odbacivanje artificijelnosti, kao i u erotskim fascinacijama različitih vrsta viđenih kroz ironičnu prizmu pripovedanja. »Prljavi realizam» knjige Vulvaši, dosegao je onu pravu meru u kojoj se podjednako precizno odvaguju stvarnost, literatura i najelementarniji čitalački interes. Njegov Nišvil je, pri tom, pokazao da postaje jedna od nezaobilaznih kota naše savremene proze.«
Nenad Šaponja, Politika