Bambi

Knjiga „Bambi“ proslavljenog autora – pisca, reditelja, dramskog umetnika i poznatog društvenog delatnika Nikolaja Burljajeva na ingeniozan način otvara put čitaocu da kroz – na prvi pogled pitke i jednostavne stihove i slike, uroni u oazu vaseljenske dobrote i nauči se mudrosti življenja.

Ova knjiga je za sve one –i decu i njihove roditelje, koje s pravom uznemirava vrtlog našeg vremena, zbrka dezinformacija i epohalno poništenje moralnih vrednosti. Divni mladi jelen Bambi osvojiće srce čitaoca čistotom, oduševljenjem i ljubavlju prema svemu živom, prema prirodi i njenom poretku. Sam Bambi simbol je čiste ljubavi prema svemu što živi. Dete će odmah shvatiti da je ovaj sin šume i sam jedno radoznalo i dobro dete, da predstavlja jedno od njih i da simbolizuje čistu ljubav, za koju ga ova knjiga otvara i senzibiliše. Bambi ume da se raduje svakom novom prijateljstvu i iz primera starijih uči svakog dana. Šuma je njegov svet, a majka, otac i mudri stari hrast su mu učitelji; on tu sreće drugare i prvu prijateljicu koja će mu kasnije postati jedina ljubav; on će biti njen kralj, a potom i kralj šume.

Ono što fascinira u autorskom postupku Burljajeva je pristupačnost i, na prvi pogled, jednostavnost ove pjese. On je gradi od temelja koji je dostupan svakom malenom čitaocu, da bi ga kasnije, posle više čitanja (ali i igranja, jer „Bambi“ je napisan kao savršen pozorišni komad!) stigao do sfere simbola i do hvalebne pesme, himne svemu što živi. Delovi knjige u kojima se autor neposredno obraća čitaocu predstavljaju poetske pasaže visoke duhovnosti, koji plene neizrecivom lakoćom.

Svi likovi su složni u jedinstvenom horu dok ispevavaju himnu Tvorcu i svemu stvorenom – od trave na livadi, zverčice, lista koji opada i koji, vetrom ponesen, ne umire, nego u nebeskoj apoteozi živi novi život.

To, da je svako od nas važan u tom ogromnom horu i da je svačiji, pa i najslabiji glasić, neophodan za zvučanje vaseljenske melodije, Burljajev diskretno provlači kao lajt-motiv kroz čitavu knjigu. Ne može se dovoljno pozitivno oceniti psihološki efekat koji daje ovakav postupak; dete, koje će pre ili kasnije biti suočeno sa gubitkom bliskih osoba, dobija neku vrstu metafizičke inkubacije, veru da ništa ne nestaje, niti išta propada, da se pod kapom nebeskom sve samo menja dok ne dobije konačni, večni oblik i lik.

Jedna od vrednosti ove blagotvorne, prozračne i nadasve zanimljive drame je i u tome što na nenametljiv način ohrabruje čitaoce, posebno decu, da neprestano otkrivaju lepotu sveta, da budu ushićeni novim otkrićima, da se bez zazora raspituju o svemu što im predstavlja tajnu, kao i to da u svojoj porodici otkriju pravo malo kraljevstvo: tata je kralj, mama je kraljica, a dečak i devojčica u bajci su princ i princeza.

To je tajanstveni ključ svake, pa tako i ove opoetizovane bajke koja, kako bi rekao poznati filozof Ivan Iljin, ni na šta ne obavezuje, nikome ništa ne nameće, ništa ne zahteva, ali otvara riznice nesvesnog, gde duša sjedinjuje dete sa mudracem u sebi. Ući u bajku, kaže Iljin, znači pobeći od dnevne svesti i nemoći spoljnog sveta, a to je nešto što nam je danas svima potrebno.

Posebnu draž ovoj grafički sjajno opremljenoj knjizi daju ilustracije savremenog likovnog umetnika Sergeja Sjuhina, rađene u najboljem manir ruske tradicije ilustrovanja dečijih knjiga, čiju ulogu u formiranju mladog bića je gotovo nemoguće preceniti. One na svoj način predstavljaju čudesni svet šume i njene stanovnike i brojnim detaljima pobuđuju i razvijaju dečiju maštu, stvarajući tako onirički prostor u kome se dete, čak i ako još ne ume da čita, sa zanimanjem kreće.
Vera Horvat, prevodilac