Baš su šašavi ti vernici!

„Meša Selimović je rekao da je njemu pisanje najteži posao zato što je pisanje kopanje po sebi. Ti pisanje nisi upotrebljavao kao alatku za kopanje po sebi, nego si nakon kopanja o tome napisao knjigu. Tvoje besprekorne racionalizacije otklanjale su svaku sumnju da čuda nisu čuda. Sav tekst je prožet umesnim i inteligentnim humorom.

Neprestano je prisutna tvoja distanca prema samom sebi kao najveći dokaz tvoje pobede nad egom. Tvoj jezik i stil su meni toliko odgovarali da su mi u drugom čitanju čak i vulgarnosti (koje su mi organski odbojne) postale prihvatljive kao deo cele slike. Svoju priču si ispričao u jednom dahu, jezikom jasnim, egzaktnim, bez nepotrebnog kićenja.

Ti si svetu sa potpunom, brutalnom iskrenošću ispričao kako si od tinejdžera, kome su besovi razarali biće, prošao put do dobrog, brižnog i odgovornog muža i oca troje dece, koji svojoj porodici obezbeđuje više nego dostojnu egzistenciju. Opisao si svoj put od železničke stanice i „Isus te poznaje i ima plan za tebe” do života sa plodovima duha Božijeg. „Plodovi duha Božijeg su ljubav, radost, mir, strpljenje, usrdnost, dobrota, vernost, blagost i samokontrola.”