Definicija sreće

Pokušavajući da dokuči definiciju sreće, Ketrin Kise ispisuje četiri decenije života dveju žena, beležeći u svojim redovima i burne događaje od osamdesetih godina, pa sve do danas.

Paralelne priče Klarise i Ev – dva naizgled nespojiva životopisa postaju opšte svedočanstvo o položaju žene, o onome šta suštinski znači svetom hodati kao žena; pripovedaju o poreklu, transgeneracijskom nasleđu i neminovno – težnji da se uhvati sreća: samo delić, tek jedan fragment ili pak, kontinuitet blagog ali postojanog osećaja sreće.

Prateći njihove živote, instinktivno osećamo da postoji nedokučiva misteriozna nit koja ih spaja u njihovoj različitosti, čime postaju lice i naličje, ego i alterego, strast i racio, upleteni opozit jedna drugoj. U romanu prepunom nade, melanholije, slobode, ali i nasilja, čitaćemo naprosto – život; jer kako ćemo spoznati sreću bez njene druge strane? Za Klarisu sreća nije postojala u trajanju i kontinuitetu (takva je bila moja), već u fragmentu, u obliku jedne čestice koja sija neuobičajenim sjajem, pa čak i ako bi taj sjaj prethodio padu.