Kratak vatreni okršaj

Svojim romanom Kratak vatreni okršaj, Zita Rucka otvara vrata, raskriljuje prozor, daje pogled kroz okular mikroskopa, pruža rendgenski snimak i provlači nas kroz ispisane redove, a svaki je prepun života.

Ovo bi mogao biti roman o odnosu majki i ćerki, žena i muškaraca, ambiciji i starenju, kad ne bi bio mnogo više od toga.

Nedekorisana priča o kraju, o gubljenju, o neprepoznatljivoj pesnikinji svesnoj sopstvenog kraja, sopstvene izlišnosti, a opet o punoći i energiji, erosu, nesputanoj putenosti, o ćerkama koje odlaze, o majkama koje umiru, o ženama što spas nalaze odlaskom pod led; sve to nužno će probuditi jezu, ali i svedočiti o punoći življenja, o dobroti, o istini u stihovima, o lepoti jezika, o ispovednom zdencu bez eha.

Ovo razbijeno ogledalo biće fokusirani Gombrovičev Kosmos, duboki psihološki uvid Olge Tokarčuk; sve to, ali odjednom i na svakoj strani – bez predaha.

Istinski i kratak i vatren i okršaj – maestralno.