Spavači

U prvoj od knjižica koje je napisao, „Spavači“ (1967.), Žak Sebastijan opisuje stan u kojem je živeo: „Stanujem na jednoj terazijskoj mansardi. I stan i atelje u jednoj sobi. Bio sam u ratu dobar borac, ali u miru vrlo loš plivač“. U njegovo mansardi spavali su razni glumci, slikari, barske dame, prostitutke, tapkaroši, studenti, jedan docent, jedan pukovnik, jedan epileptičar, bacač noževa, pevač u crkvenom horu, najmanji čovek u Jugoslaviji, spavalo je više ludaka i ubica...“ Jednom svom sapatniku i kU prvoj od knjižica koje je napisao, „Spavači“ (1967.), Žak Sebastijan opisuje stan u kojem je živeo: „Stanujem na jednoj terazijskoj mansardi. I stan i atelje u jednoj sobi. Bio sam u ratu dobar borac, ali u miru vrlo loš plivač“. U njegovo mansardi spavali su razni glumci, slikari, barske dame, prostitutke, tapkaroši, studenti, jedan docent, jedan pukovnik, jedan epileptičar, bacač noževa, pevač u crkvenom horu, najmanji čovek u Jugoslaviji, spavalo je više ludaka i ubica...“ Jednom svom sapatniku i