Stalna Postavka

Dubok i opušten, elegantan i zezatorski, pesnički ritmičan, začudan – takav je Kajtezov novi roman Stalna postavka.

U pozadini su i ratne devedesete i plejbojevska poprišta i tajni život grada nalik piščevom rodnom. Pred takvim kulisama promiču junaci kao utekli sa šekspirovskih i antičkih pozornica.

Autorova usredsređenost na detalj je žestoka, ironijska preciznost imperativna. Humor je nenametljiv, prepun urnebesnih konotacija.

Venac razlistalih priča se nakon suvereno vođene igre na koncu sklapa u čistu sliku koja klizi ka klimaksu. Čitaocu preostaje navikavanje na naočari sa uvećanom percepcijom.
Nenad Šaponja

Više od četvrt veka Miodraga Kajteza zovem našim Džojsom. Kajtez, sasvim imun na kompromise svake vrste, ide u red onih prvaka savremene srpske proze kojima su jednako daleki i prigodni uvodnici novina i bižuterija živopisnih detalja koji zabavljaju površne duhove. Kajtez je autarhičan… Draško Ređep (2017)

Unutar korpusa savremene srpske književnosti, Kajtezova proza do danas predstavlja jedan od najdoslednijih i najizgrađenijih romanesknih opusa. Kajtez je zagovornik polifonije koja dopušta ukrštanje mnoštva različitih subjektiviteta, što se na polju njegovih romana prvenstveno ispoljava izrazito brižnim radom na rečenici i na jeziku, kroz svedenu formu i jasan izraz. Boris Lazić

Miodrag Kajtez (1962) jedan je od najosobenijih srpskih pisaca srednje generacije. Kajtez je uneo sasvim nove i neočekivane tonove u savremenu srpsku prozu. Njegovi romani Sveta porodica (1993), Porno vežbe (2001), Antiluftnost (2010), Izložba (2015), stilski besprekorni, nude krajnje neobičnu i književno provokativnu viziju sveta.

Najpre Izložbom (2015), a sada evo i Stalnom postavkom (2021) Miodrag Kajtez je osvojio prostore jednog sasvim novog iskaza, koji bi, zasigurno, marili i mudri Dušan Matić i mili naši Bretoni.

Nepotkupljivo drugačiji, sa dalekim odsevima velikih literatura, Kajtez suvereno ispisuje originalnu, nadasve vrlu poetiku reči, nesvojstvenu savreme