Tango macâbre

Najnovija knjiga prozaistkinje i antologičarke Milke Knežević Ivašković, Tango Macabre (Tango smrti) bavi se, u srpskoj prozi, pomalo prećutanom temom: porodičnim nasiljem. Žanrovski posmatrano, ovaj roman mogli bismo okarakterisati kao melodramu koja lagano prerasta u erotsko-psihološki triler. Glavne junakinje ove proze, Sonja i Irena, vole istog čoveka, Aleksandra. Doduše, Sonja je u dugogodišnjem braku sa drugom iz mladosti, lekarom Stevanom, sa kojim ima bliznakinje. Bekstvo iz svakodnevne bračne rutine i dosade (za posmatrače sa strane, „idealnog“ života udvoje) Sonja opravdava stavom da je „jednoj ženi potrebno više od ljubavnih romana Danijele Stil“. Irena je, pak, udata za Sonjinog savršenog, nikad prežaljenog muškarca iz mladosti, Aleksandra koji i pored svog uspešnog društvenog statusa prema supruzi iskazuje mračnu mr. Hajdovsku prirodu Iz stranica ove proze naziremo patnju zbog psihološke nesavršenosti ljudskih bića, kada surove životne okolnosti dođu glave prvo zaljubljenoj zanesenosti a potom i telesnoj strasti, koja junake ove proze polako ali sigurno odvodi u ponor. Kvalitet ove proze je i u tome što je Milka Knežević-Ivašković izbegla prazne hodove i lirske meditacije koje ne poseduju dramski naboj. Ovaj roman i zbog vešto vođenih, pamtljivih dijaloga, iščitava se u jednom dahu