Zamišljeni život

Ovo je Malufova prva objavljena knjiga – pojavila se 1978. Prevedena je na mnoge jezike. Interesantna, duboka, lepa, ali i mučna. Radi se o izmišljenom životu Ovidija, kojeg je imperator Avgust izgnao iz Rima – danas se nagađa zbog čega, a tumačenja su različita. Jedno je sigurno: Ovidije je svojim delom i ponašanjem bio trn u oku ozbiljnog Avgusta, pa kad je – kako se da naslutiti iz Ovidijevih i drugih spisa – opisao jednu scenu „neverstva“, Avgust mu to nije oprostio, iskoristio je momenat i prognao ga iz Rima. Dan-danas, u Konstanci (u Rumuniji) postoji spomenik Ovidiju – jer je tu negde bilo mesto gde je boravio – ne zna se tačno koliko godina, od izgnanstva do smrti. Avgust ga nije pomilovao, ali je Ovidije i dalje, među „varvarima“ uz reku Ister (danas Dunav) i Crno more pisao – Ex Ponto, Ovidijeve pesme iz izgnanstva nalaze se u zbirkama Ex Ponto i Tristia. Ima ih i na internetu – to su tugaljive, mučne pesme koje je pisao ne bi li mu se Avgust smilovao. U Malufovim knjigama uvek postoji neki lik – verzija Šarona, neko ko sprovodi druge u onaj drugi svet ili neki drugi svet, gde god bio, možda Maluf zna nešto što mi ne znamo...

U ovoj knjizi tu ulogu igra – Dete. Pripovedač je Ovidije, radnja se odvija pre dve hiljade godina u mestu koje se zove Tomi (Tomis). Ovo je postmodernističko štivo zasnovano, kako Maluf kaže, na mogućem, a ne na stvarnom događaju. Ovidijev rečnik sadrži reči koje u to vreme nisu mogle da postoje – kao nacija, na primer, a ima i drugih. Malufov Ovidije je drugačiji od onog koji je napisao Metamorfoze, postaje sve draži što se više udubljuje u knjigu.