Srećna i nesrećna duša

Pred vama je priča o usvojenoj devojčici Nađi koja traga za svojom biološkom majkom. Ovo je priča o meni, piscu i pri­po­vedaču događaja koji su prethodili mom rođenju i usvojenju, pa o njima znam tek onoliko koliko mi je ispričao neko nekada u nekoj situaciji, slučajno ili namerno. Otuda se nametnulo spontano pi­sanje u trećem, a ne u prvom licu i nastavilo se tokom višego­dišnjeg pisanja stranica koje se nalaze pred vama i čekaju da ih otvorite i pročitate. Čak i kada sam počela da pišem o događajima koji su mi se zaista dogodili, Nađa je ostala glavni lik knjige o meni. Ovo je, dakle, moja istina, autentična i (ne)stvarna. Kako je moje pisanje napredovalo, tako sam i ja odrastala i sazrevala, a to se može osetiti između redova teksta u koji sam utkala svoj život i gotovo se potpuno ogolila pred svetom o svemu što sam proživela tokom ovih gotovo trideset godina života sa saznanjem da sam usvojena. Pisala sam i kada sam bila srećna i besna i slomljenog srca i bez nade da ću uspeti na svom putu i u svojoj nameri, ali sam svaki put nastavljala da ispisujem prazne stranice svoje knjige i svog života, jer sam istinski borac i „odustajanje” ne postoji u rečniku mog života.

Nađu usvaja i odgaja srpska porodica u Švajcarskoj, ali možda njeno usvajanje i nije jedno obično usvajanje, kako joj je mnogo godina kasnije rečeno. Da li je u srodstvu sa svojim usvojiteljima? Da li je zaista ostavljena u jednom beogradskom haustoru i čija krv teče njenim venama? Po odrastanju, Nađa, sada već supruga i majka, kreće u pronalaženje svojih korena. Na tom putu saznanja ona odrasta i sazreva kao žena, nailazi na puno prepreka, razo­ča­ranja i dolazi do neverovatnih, ali i zbunjujućih tragova. Ovo je priča puna iskrenih emocija, skrivenih motiva i najrazličitijih paralelno ispričanih sudbina. Ovo je priča koja bi mogla da zaliči na priču neke druge, ali ne i svake usvojene devojčice.